Muzikalnost

Muzikalnost (eng. musicality i fr. musicalité)^[1] je urođena muzička sposobnost koju imaju određeni ljudi i koja se ispoljava kroz različite vidove muzičke delatnosti.^[2] Muzikalni ljudi imaju obdarenost za:

• interpretaciju i muziciranje^[3] (osećaj za boju u muzici, frazu, fraziranje, ritam, dinamiku, agogiku i harmoniju),
• pamćenje muzičkog materijala (muzička memorija),
• sviranje po sluhu,
• improviziranje (sviranje, pevanje, komponovanje na licu mesta - bez pripreme),
• sugestivno prenošenje ličnih doživljaja (emocionalnog naboja),
• različite muzičke žanrove (zabavna, džez, klasična, narodna...)
• izrazitu kreativnost i stvaralačku fantaziju,
• proživljavanje muzičkog sadržaja,
• poniranje u najveću dubinu i suštinu muzike.

Sve nabrojane urođene talente teško da može iko da poseduje. Neki imaju jedne, neki druge. Sigurno je to, da što više pomenutih sposobnosti muzičar poseduje - to je talentovaniji. Za izvođača, interpretatora, neophodna je muzikalnost.

Muzikalnost se ne može naučiti, ona je data, prisutna je i oseti se. Zato je vrlo pogrešno kada se tehničko-zanatska spretnost i uvežbanost shvata kao muzikalnost.

Preduslov za muzikalnost je dobar muzički sluh.

1. ↑ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
2. ↑ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV
3. ↑ Muziciranje, komponenta muzikalnosti